patos logo

ČUBI

2. Branislav Čubrilović - ČubiSa pojavom novog kulturnog senzibiliteta, u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka, u Smederevu se rađa pseudo pank cirkus OPS, pa pod istim imenom i pozorišna trupa (Omladinsko Pozorište Smederevo), koji na krilima novog talasa prerasta 1986. u PATOS (Pokretni Alternativni Teatar Omladine Smederevo).
Idejni zagovornik i jedan od osnivača je bio Branislav B. Čubrilović – Čubi, jedan od najznačajnijih pozorišnih reditelja i kulturnih stvaralaca Smedereva.
Zahvaljujući Čubiju, reditelju, koji u to vreme postavlja na scenu smederevskog Doma kulture netipično Nušićevo Sumnjivo lice, sve je i počelo. Krajem sedamdesetih Jugoslavija je bila jedan od centara urbanih kulturnih dešavanja u Evropi i regionu. U jeku svetskog PUNK kulturnog pokreta i jugoslovenskog filmskog „Crnog talasa/vala", Smederevo je imalo Čubija. On je bio pravi predstavnik tog vremena i imao je nepogrešiv osećaj da kultura nije pojava svedena na date okvire i norme, već živo stvorenje koje ima glas.
Upravo je Čubi osetio potrebu da mlade artikuliše i da oni kanališu svoju prirodu kroz kulturu. Okupio je grupu pankera sa smederevske Fontane i doveo na scenu Doma kulture. Tako je nastalo smederevsko omladinsko pozorište kao socijalna potreba grupe mladih ljudi da izraze svoja ubeđenja. Čubi je bio taj koji ih je uveo u svet pozorišta. Tada se rodilo slovo „A" – rodilo se alternativno pozorište koje je redefinisalo urbanu kulturu Smedereva.
Početkom osamdesetih Jugoslavija je ponovo bila centar kulturnog bunta mladih, ovog puta najviše iskazanim kroz muzički „Novi talas/val". OPS i Čubi su bili ti koji su Smederevo i njihovo pozorište smestili u taj urbani, svetski kontekst. OPS postaje PATOS. Prvu predstavu Raško i Nevena potpisuje tada mladi, a danas „još uvek mladi" umetnički direktor PATOS-a Vladislav Nešić. PATOS je tako i zvanično počeo svoj život, a s njim i Čubi kao reditelj, jer od tog trenutka on postavlja svoje najbolje predstave. Smederevo dobija pozorište koje promoviše slobodu, hrabrost i inspiriše mlade da iskažu svoje stavove kroz kulturu i kreativnost.
Čubi je tokom svoje karijere reditelja postavio preko 30 predstava, a gotovo sve su urađene u okviru PATOS-a.
On je bio reditelj koji je do kraja svog života ostao dosledan svojim uverenjima, hrabar, inovativan i mlad. Smederevo je imalo reditelja koji je scenu osećao, poznavao i živeo. Ovo je možda i pravi trenutak da se napomene još jedna bitna stavka biografije ovog velikog reditelja – Branislav Čubrilović se školovao za kuvara. Verovatno je kulinarstvo mnogo izgubilo time što se Čubi opredelio za jednu sasvim drugačiju „kuhinju", ali pozorište, kultura i Smederevo su time mnogo dobili. On je svojim radom sebe smestio u centar urbane i kulturne priče ovog grada za sva vremena. Za Čubija se može reći i da je bio veliki sanjar gromkog glasa, ali ipak sanjar koji je Smederevo pretvorio u pozorište svojih snova.

Hvala ti, Čubi!